U rano jutro petka 13. napadnuti su računarski sistemi Univerzitetske bolnice Brno. Bolnica je prestala da prima hitne pacijente, procena testova pacijenata sa sumnjom na zarazu sveprisutnim koronavirusom je zastala, kao i sve druge aktivnosti zavisne od prenosa podataka iz laboratorija u sistem baze podataka.
Uprava bolnice je prvobitno procenila da će popravka trajati nekoliko sati, ali je hitni prijem ponovo osposobljen tek nakon više od 24 sata, a brojni računari nisu radili ni u nedelju. Njihovo sadašnje stanje nije poznato. Do ponedeljka popodne nisu radile ni veb-stranice bolnice, na kojima bi se u normalnim okolnostima tražile informacije o dostupnosti usluga. Nakon decembarskog napada na bolnicu u Benešovu, ovo je drugi napad na veliku zdravstvenu ustanovu u Češkoj u periodu od tri meseca.
Koleda, koleda, Štěpáne?
Koliko je napad na Univerzitetsku bolnicu Brno bio ciljan i vremenski usklađen sa aktuelnom pandemijom, najverovatnije nećemo saznati, ali je jasno da su ustanove koje pružaju zdravstvenu zaštitu širenjem COVID-19 dospele na vrh liste zanimljivih potencijalnih meta ciničnih hakera. Čak i u redovnom radu, one su privlačne mete za sajber iznudu. Nalikuju zamišljenom bogatom imanju sa dobrom domaćicom, do kojeg na dan Svetog Stefana vode prvi koraci svih koledara iz okoline – ako im domaćica otvori, gotovo je sigurno da će za svoj trud biti velikodušno nagrađeni. U periodu pogođenom zdravstvenom krizom, na ustanovu / bogato imanje stiže veoma cenjena poseta, pred kojom domaćica nastoji da se pokaže u najboljem svetlu. Deca iz sela sve znaju i, sa većim očekivanjima, još ih više dolazi do vrata imanja po koledarski dar. Bez alegorije, ako napadači uspeju da prodru u sistem zdravstvenih ustanova i uspešno uvedu ransomware, najverovatnije će dobiti i otkupninu. Pandemija, a sa njom povezana povećana potreba za što neprekidnijim radom, dodatno povećava verovatnoću isplate.
Bolnici nije važno samo ponovno dešifrovanje sistema, što je sada samo po sebi od ključne važnosti za sve građane koji joj pripadaju. Čak i u redovnom radu, tu su i lični osetljivi podaci već izlečenih pacijenata i pacijenata koji se trenutno leče. Nakon uspešnog napada često je teško utvrditi da li su napadači, osim šifrovanja, i ukrali neke podatke. Zato će bolnici protiv samog ransomwarea pomoći udaljeno pravljenje rezervnih kopija, ali će i dalje biti podložna uceni objavljivanjem osetljivih podataka svojih pacijenata.
Sajber zaštita nije samo pravljenje rezervnih kopija
U najboljem slučaju, bolnica se štiti proaktivno. Na primer, rešenjima Acronis, koja mogu da otkriju nove vrste ransomwarea i drugih tipova malvera, zaustave ih i ponište njihovo delovanje pre nego što ono zaista počne. U rešenja Acronis je integrisana zaštita Acronis Active Protection zasnovana na AI, koja ispituje sve procese u sistemu i prepoznaje sumnjive obrasce u njihovom ponašanju. Time štiti ceo sistem, sve dokumente i aplikacije, kao i neophodne rezervne kopije. Zahvaljujući kombinaciji sa rezervnim kopijama svojstvenim za Acronis, podaci se nakon otkrivanja i zaustavljanja štetnog procesa vraćaju u besprekorno stanje za nekoliko minuta.
Pored zaštite od malvera i ransomwarea, curenja osetljivih podataka i pomoći u neprekidnoj dostupnosti usluga, sajber zaštita Acronis može pomoći i u usklađenosti, prelasku u oblak ili uključivanju mobilnih uređaja u rad, pri čemu IT sisteme ne opterećuje nepotrebnom dodatnom složenošću, već upravo suprotno.
Primer za ugled
Bolnica sa poliklinikom u slovačkom Novom Mestu nad Váhom sada štiti uz pomoć rešenja Acronis Cyber Backup Cloud dostupnost zdravstvene zaštite za gotovo 70 000 lokalnih stanovnika i poverene osetljive podatke još većeg broja pacijenata.
Kao i od biološkog virusa, i od elektronskog se treba štititi proaktivno. Za to čak nije potrebno ograničavati redovan rad, dovoljno je primeniti efikasnu sajber zaštitu.
Izvor: https://www.acronis.cz/zdravotnictvi-v-kybernetickem-ohrozeni-necekany-dopad-pandemie-na-fn-brno/
Autor članka: Redakcija ZEBR.ai
