Jedna od najbrže rastućih malverskih pretnji pogodila je ogroman broj kompanija u poslednjih osamnaest meseci, a većina njih toga nije ni svesna. Reč je o pretnji nazvanoj cryptojacking, čija je popularnost pre svega posledica dramatičnog rasta cene Bitcoina, odnosno drugih kriptovaluta, krajem 2017. godine. Većina žrtava cryptojackinga nije svesna infekcije sopstvenog sistema, jer njegovo delovanje nije ometajuće za korisnika – malver samo krade računarsku snagu vašeg CPU procesora i električnu energiju utrošenu na njega.
Osnove rudarenja kriptovaluta
Za razumevanje funkcionisanja cryptojackinga nije potrebno mnogo objašnjenja, dovoljno je predstaviti osnove rudarenja kriptovaluta. Rudarenje većine kriptovaluta uključuje mnoge dobrovoljce iz celog sveta koji pokušavaju da reše specifičan matematički problem, zahtevan u pogledu računarske snage, u zamenu za nagradu za najbržeg među njima. Rezultat se upisuje u deljenu bazu podataka transakcija, odnosno šalje se svim učesnicima, a „mini-igra“ počinje ponovo. Kod Bitcoina svaka od ovih mini-igara prosečno traje 10 minuta. Javna proverljivost validnosti i međusobna povezanost rezultata obezbeđuju automatizovanu verifikaciju transakcija izvršenih u sistemu, tako da više nije potrebna dodatna provera njihove validnosti od strane bilo koje autoritativne institucije, poput banke. Ceo proces se naziva Proof-of-Work (PoW) i predstavlja efikasno rešenje problema dvostrukog trošenja, svojstvenog svim digitalnim valutama, kao i jedan od najvrednijih doprinosa blockchain tehnologije.
Za rudarenje većine kriptovaluta, uključujući Bitcoin, danas se koristi hardver optimizovan za tu namenu, sposoban da dati problem rešava višestruko brže od običnih računarskih procesora, a pritom nepogodan gotovo za bilo šta drugo. Nazivaju se ASIC čipovi, odnosno integrisana kola za specifične primene.
Međutim, postoji i niz kriptovaluta koje za rudarenje zahtevaju rešavanje matematičkih problema osmišljenih tako da budu otporni na poznate vrste ASIC čipova i da za njihov proračun budu efikasniji uobičajeno dostupni GPU-ovi, odnosno grafičke kartice (a u manjoj meri CPU). Razlog za to je široka, globalna dostupnost GPU-ova u odnosu na ASIC čipove, čiju proizvodnju za sada kontroliše samo veoma mala, pretežno kineska grupa kompanija, sa rokovima isporuke dugim više meseci. Programeri tako nastoje da proces rudarenja (verifikacije transakcija) učine dostupnim što većem broju zainteresovanih i smanje verovatnoću da mali broj moćnih aktera preuzme kontrolu nad više od 51% snage mreže, jer bi u tom slučaju mogli da zloupotrebe već pomenutu problematiku dvostrukog trošenja, odnosno da već potrošen novac vraćaju u novčanik, čime bi, osim de facto krađe, diskreditovali upotrebljivost napadnute kriptovalute. Ovi napadi od 51% na manje PoW kriptovalute sve su češći.
Coinhive ili alternativna monetizacija veb sadržaja?
Neželjena posledica optimizacije rudarenja za uobičajene GPU i CPU procesore jeste fenomen cryptojackinga. Domišljati programeri smislili su način da matematički zadatak, čije rešavanje čini suštinu rudarenja, podele na mnogo malih delova i pošalju ih na obradu hiljadama CPU procesora na korisničkim računarima putem aplikacija za Windows ili Linux, odnosno preko JavaScript koda koji radi u korisnikovom pregledaču i koji pokreće pregledana stranica. Najpoznatija i najrasprostranjenija implementacija rudarenja kriptovaluta putem internet pregledača postala je aplikacija Coinhive, koja je usmerena na rudarenje kriptovalute Monero.
Međutim, ne dešava se nešto nepošteno svuda gde naiđete na Coinhive kod ili sličnu uslugu – korišćenje aplikacije na veb-stranicama može biti potpuno transparentan i legitiman, iako marginalan, način monetizacije sadržaja – isprobao ga je, na primer, popularni američki magazin Salon.com. Pored pregledanja uz pretplatu bez reklama i besplatnog pregledanja sa reklamama, nudio je i treću mogućnost: pregledanje bez reklama po cenu kratkotrajnog rudarenja sopstvenim računarom. Coinhive skriptu koristi i poznati piratski portal thepiratebay.org.
Realnost je takva da čak i stranice sa sto hiljada dnevnih posetilaca putem Coinhive-a i sličnih usluga zarade tek nekoliko kruna. I Salon.com je prekinuo monetizaciju pomoću rudarenja kriptovaluta. Izgradnja i upravljanje botnetima sa inficiranim stranicama i korisničkim računarima takođe nisu naročito unosni. Razlozi su, s jedne strane, pad cene ogromne većine kriptovaluta za čak 90% od prošle godine, a s druge strane, i pre svega, relativna nepogodnost korisničkih CPU-ova za rudarenje kriptovaluta u poređenju ne samo sa ASIC čipovima već i sa GPU karticama, koje se pak ne mogu aktivirati preko JavaScript-a, a samim tim ni putem veb-pregledača, pa se za sada ne mogu zloupotrebiti za cryptojacking.
Jednostavno rečeno, rudarenje putem pregledača nudi malo koristi uz velike troškove. To doduše odvraća većinu zainteresovanih za legitimnu upotrebu, kao i neke hakere, ali i dalje postoji dovoljno veb-stranica i korisničkih računara inficiranih izmenjenom Coinhive skriptom, koji za hakere nesebično rudare pomoću tuđih uređaja i ukradene električne energije, makar i u malim iznosima.
Hakeri pristup vašem sistemu dobijaju proverenim tehnikama infiltracije poput phishinga i man-in-the-middle napada. Sofisticiranije varijante cryptojacking malvera podešene su da se pokreću samo kada je korisnik neaktivan, odnosno da ne kradu više od 20% CPU snage, kako bi ih bilo teže otkriti. Većina korisnika će krivicu za blago usporavanje ili trenutnu opterećenost procesora verovatno pripisati najnovijem ažuriranju OS-a, previše otvorenih prozora u pregledaču ili zastarelom hardveru.
Skrivena pretnja
Teško ga je otkriti i verovatno gotovo da neće uticati na kvalitet vaše interakcije sa računarom – zašto onda uopšte govorimo o cryptojacking malveru? Zato što u inficirane sisteme obično dovodi i svoje zlonamernije srodnike, kao što je ransomware. Na inficiranim stranicama i u linkovima phishing imejlova danas često oba malvera čekaju zajedno sa delom koda koji najpre proverava stanje druge zaštite vašeg uređaja, a zatim određuje koji će malver biti isplativije pokrenuti.
Međutim, iz činjenice da ransomware i cryptojacking malver koriste isti vektor napada proizlazi i dobra vest: od oba se možete zaštititi praktično na isti način:
- Obučavajte korisnike o najčešćim vektorima malverskih napada
- Promenite podrazumevana podešavanja u pregledačima i onemogućite veb-stranicama pokretanje JavaScript-a
- Instalirajte endpoint AV softver koji se može nositi s najčešćim pretnjama i redovno ga ažurirajte
- Uvedite sajber zaštitu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, kao što je Acronis Active Protection, koja odmah prepoznaje i zaustavlja ransomware i cryptojacking napade – uključujući napade koji koriste zero-day exploite, protiv kojih su klasični antivirusi bespomoćni – pre nego što uspeju da se ukorene u vašem sistemu.
Zaključak
Sam cryptojacking, dakle, nije nešto čega bi trebalo preterano da se plašite. Međutim, rasprostranjenost ovog fenomena jasno ukazuje na činjenicu da i dalje postoji mnogo krajnjih korisnika i kompanija koji ne koriste osnovne bezbednosne mere, niti moderna i funkcionalna rešenja poput Acronis Active Protection.
Ne dozvolite da vam pokvare Božić i isprobajte jedan od naših proizvoda koji sadrže Acronis Active Protection, ili barem besplatno preuzmite samostalnu aplikaciju Acronis Ransomware Protection.
Izvor: https://www.acronis.cz/cryptojacking-taskarice-znacici-zavaznejsi-problemy/
Autor članka: Redakcija ZEBR.ai
