Navikli smo na to da se tehnologije veoma brzo menjaju, ali pojava epidemije bila je toliko iznenađujuća da čak ni inače fleksibilna IT industrija nije uspela da na nju adekvatno reaguje. Postepeno povećavanje udela ljudi koji rade od kuće, zaposleni koji koriste sick days, fleksibilno radno vreme – sve je to tehnološki izvodljivo. Ali situacija u kojoj se većina kompanije našla na radu od kuće postala je za IT administratore ili spoljne pružaoce IT usluga u suštini „disruptivan“ događaj.
Mreže kompanija su odjednom potpuno promenile svoju topografiju, tok podataka je počeo da prolazi kroz nezaštićene veze i sa nezaštićenih uređaja, a mnogi korisnici su iznenada ostali bez pristupa svim potrebnim informacijama sačuvanim u mreži kompanije. Pored toga, IT administratori su izgubili sveobuhvatan pristup korisničkim računarima kompanije i, u slučaju njihovog kvara ili nefunkcionalnosti, sada je veoma teško ostvariti drugačiji pristup osim udaljenog.
Remote Assistance
Windows računari omogućavaju dve različite vrste udaljenih veza zasnovanih na RDP-u (remote desktop protocol) – remote desktop i remote assistance. Obe veze su slične, a IT administratori koriste oba načina za uspostavljanje udaljene veze, ali se motivacija za njihovu upotrebu i bezbednosni zahtevi razlikuju. IT administratori koriste remote assistance naročito u slučaju tehničke podrške. Korisnik računara poziva tehničara da se udaljeno poveže kako bi mogao da proveri rad korisničkog računara i izvrši izmene, odnosno reši probleme. Tehničar ne može da se prijavi na udaljeni računar bez poziva i njegovog prihvatanja.
Ako to podešavanja računara dozvoljavaju, udaljeni korisnik može da omogući tehničaru deljenje svog računara, nakon čega on može da pristupa njegovim datotekama, otvara ih i unosi nove podatke pomoću svoje tastature i miša. Ova funkcija je izuzetno korisna naročito u slučajevima kada administrator mora na daljinu da rešava probleme koji uključuju proveru registara ili skeniranje računara. Uz remote assistance i korisnik i administrator vide isti ekran i učestvuju u procesu kao saradnici.
Remote Desktop
Nasuprot tome, pri standardnom Windows remote desktop povezivanju ekran na korisničkom računaru se zaključava čim se veza uspostavi. To znači da je prikaz na ekranu vidljiv samo na udaljeno povezanom računaru. Remote desktop omogućava udaljenom zaposlenom da dobije potpunu kontrolu nad računarom, bez obzira na lokaciju sa koje mu pristupa.
Iako se sve prikazuje na udaljenom računaru, sve računarske operacije izvršava računar kojim se upravlja. Udaljeni zaposleni preko svoje tastature i miša šalje ulazne komande, a zauzvrat dobija video, odnosno zvučni izlaz. Tako, na primer, kada se neko na ovaj način udaljeno poveže sa drugim računarom, može da čuva datoteke na njegovom čvrstom disku. Međutim, ako želi da ih ima dostupne i na disku svog računara, mora da ih prebaci pre prekida veze.
Umesto za tehničku podršku, remote desktop veza se koristi pre svega radi povećanja produktivnosti zaposlenih, jer omogućava da se njihov računar sa bilo kog mesta poveže sa drugim računarom na radnom mestu. Uz određena konfiguraciona podešavanja, mogu se povezati i putem interneta potpuno izvan mreže kompanije, na primer iz kućne kancelarije. Tipičan primer je pristup informacijama sačuvanim na jednom konkretnom računaru u kancelariji, kojem korisnici nemaju fizički pristup. Udaljeni pristup je stoga najbolje dostupno rešenje.
Bezbednost udaljenih veza
Bez obzira na to da li se povezujemo pomoću remote assistance ili remote desktop, važan faktor je bezbednost. Prilikom uspostavljanja udaljene veze nastaje niz potencijalnih ranjivosti koje mogu ugroziti oba povezana računara, a samim tim i celu mrežu kompanije. Računar na koji se udaljeno povezujemo bezbedan je samo onoliko koliko je bezbedna i sama veza.
Obe navedene vrste udaljenog povezivanja mogu postati predmet sajber napada, ali se u nekim aspektima razlikuju. U slučaju remote assistance, neko je uvek prisutan na drugoj strani veze. Od tehničke podrške se očekuje da korisnika neće izložiti sajber rizicima, već da će ga bolje zaštititi. Korisnik najpre mora da pozove udaljenog zaposlenog da se poveže, a tokom cele sesije može da ga nadgleda.
Remote desktop nema takvu kontrolu i danas ga zaposleni često koriste na način koji može dovesti do opasnih situacija. Zato se, na primer, u poslednje vreme susrećemo sa povećanim interesovanjem kompanija za VPN rešenja, koja omogućavaju šifrovanje veze i obezbeđivanje njene sigurnosti. Treba imati na umu da, ako hakeri dobiju IP adresu računara koji može da uspostavlja udaljene veze, preostaje im samo da nekako pribave pristupne podatke. Zato je dodatno važno imati uspostavljena pravila za upravljanje pristupom, kako slabe korisničke lozinke ne bi povećavale rizik od napada.
Zahtevi za specijalizovana rešenja
Za upravljanje udaljenim pristupom postoje specijalizovana rešenja; među pružaocima upravljanih usluga popularan je, na primer, SolarWinds Take Control, a poznat je i TeamViewer. Kvalitetna rešenja za upravljanje udaljenim pristupom sadrže osnovne i napredne bezbednosne funkcije:
● Šema Elliptic Curve Diffie-Hellman (ECDH) koja omogućava bezbedno deljenje između dve krajnje tačke
● Mogućnost definisanja IP adresa sa pristupom datom alatu
● Standardi naprednog šifrovanja podataka (AES) 256 tokom prenosa i van njega
● Višeslojna autentifikacija
● Kreiranje bezbednih sesija
● Automatsko brisanje međuspremnika nakon završetka sesije
● Sprečavanje prekida veze zbog režima automatskog mirovanja i automatskog zaključavanja ili neaktivnosti
Upravljanje udaljenim pristupom jedna je od bezbednosnih oblasti čiji je značaj brzo porastao kao posledica koronavirusa. Danas ga sve češće nude pružaoci upravljanih usluga, koji na taj način odgovaraju na potrebu svojih klijenata za uspostavljanjem bezbednog udaljenog pristupa.
Štěpán Bínek
Članak je objavljen u časopisu IT Systems 7-8/2020
Autor članka: Redakcija ZEBR.ai
