O sopstvenoj bezbednosti u svakodnevnom životu brinemo nekako automatski. Koristimo sigurnosne pojaseve u automobilu, kacigu na biciklu i skijama, imamo ugrađene bezbednosne uređaje u stanu, stajemo na crveno i zaključavamo automobil. Međutim, u virtuelnom svetu o svojoj bezbednosti brinemo znatno lošije.
VEROVATNO je to zato što u svakodnevnom životu znamo kako treba da se ponašamo i na šta treba da pazimo. Poznajemo pretnje, pa možemo da zamislimo njihove posledice, mnoge stvari radimo automatski i u skladu s tim postupamo. Međutim, u digitalnom životu nismo toliko dobro upoznati s pretnjama. Uglavnom ne znamo koje tačno postoje i šta mogu da donesu. Pri tome, kako se sve više selimo u digitalni prostor, štete od sajber incidenata postepeno se približavaju gubicima izazvanim „tradicionalnim“ nezgodama u stvarnom svetu.
POJASEVI DA, PRAVLJENJE REZERVNIH KOPIJA NE
Kompanija Acronis sprovela je početkom ove godine, još pre pandemije covid-19, istraživanje među pojedincima i organizacijama. Prema njemu, 68 procenata običnih korisnika je nekada doživelo gubitak podataka ili uređaja, bilo svojih bilo članova porodice. To je za tri procentna poena više nego u prošlogodišnjem istraživanju. Značajno su porasle zabrinutosti običnih korisnika zbog ransomware napada (za 29 procenata), kriptojackinga (za 31 procenat) i socijalnog inženjeringa (za 34 procenta). Ipak, postoji veliki broj korisnika koji ne prave rezervne kopije svojih podataka niti ih na drugi način štite. Tako se u digitalnom svetu kreću kao da voze automobil bez pojaseva.
Kompanije se štite znatno više, ali je ipak 42 procenta njih već doživelo prekide rada usled gubitka poslovnih podataka – to je za 12 procentnih poena više nego prošle godine. Na nivou kompanija prvenstveno raste učestalost pravljenja rezervnih kopija: značajno je porastao broj IT administratora koji prave rezervne kopije najmanje jednom dnevno (sada 27 procenata) ili više puta dnevno (sada 15 procenata), dok se, s druge strane, brzo smanjuje broj onih koji ih prave samo jednom ili dva puta mesečno (sada 20 procenata). Međutim, to i dalje nije dovoljno, jer su napadi hakera prvenstveno usmereni tamo gde im donose najviše novca. Samo jedan napad na nezaštićenu organizaciju može izazvati milionsku štetu, a u slučaju bolnice čak i ugrožavanje života pacijenata.
ŠTA ĆEMO LAKŠE ZAMENITI: MOBILNI TELEFON ILI PODATKE?
Uvereni smo da je gubitak fizičkog predmeta u stvarnom svetu gori od gubitka digitalnih informacija. To nije sasvim tačno: neke studije govore da je gubitak ključnih podataka i privatnih fotografija za mnoge ljude emocionalno važniji od gubitka mobilnog telefona na kojem su bile sačuvane jedinstvene fotografije ili video-zapisi.
Šta sve može da se dogodi ako se u digitalnom prostoru ne štitimo kao u stvarnom? Gubitak ličnih podataka i poslovnih dokumenata zahteva mnogo vremena ili sredstava za njihovu obnovu. Gubitak novca usled ransomware napada može dovesti do toga da je potrebno platiti ucjenjivačima za vraćanje pristupa kritičnim podacima. Gubitak privatnosti može nastati objavljivanjem osetljivih informacija, lažnih e-poruka i faktura, uz naknadne finansijske prevare.
Stoga nije tačno da su gubici ili krađa digitalne imovine zanemarljivi u poređenju s gubitkom fizičke imovine. A uz sve veću zavisnost od onlajn sveta, oni će dodatno rasti.
KOLIKO STE FIT?
Preostaje nam samo da više upozoravamo na pretnje, ali i na rešenja koja ne moraju biti ni složena ni skupa. Inicijativa Budi Cyber Fit! usmerena je upravo na povećanje svesti o rizicima u sajber svetu. Ona je reakcija na situaciju u kojoj retko ko svesno zanemaruje brigu o svom zdravlju u stvarnom svetu, ali potcenjuje rizike u digitalnom svetu, koji mogu imati jednako ozbiljne posledice po njegov lični i poslovni život.
Najveći problem, dakle, nije bezbednost, već upravo potcenjivanje pretnji. Na www.budcyberfit.cz pojedinci i kompanije mogu saznati više o aktuelnim rizicima u sajber prostoru. Tu im je na raspolaganju jednostavan obrazac koji nakon popunjavanja ispitaniku saopštava njegov Cyber Fit rezultat. Inicijativa se obraća potrošačima koji svoje računare i mobilne uređaje koriste u lične svrhe, profesionalnim korisnicima i organizacijama koje koriste više računara.
Ako želimo da se odgovorno ponašamo u stvarnom životu, idemo na preventivne preglede kod lekara. Ako želimo da se odgovorno ponašamo i u digitalnom životu, trebalo bi da imamo pregled stanja svog sistema sajber bezbednosti. Budi Cyber Fit! želi da funkcioniše kao mesto na koje pojedinci i kompanije dolaze na preventivne preglede svog sajber zdravlja.
Ovaj tekst je objavljen 15. 10. u časopisu Reflex
Autor članka: Redakcija ZEBR.ai
