Defragmentacija diska je reorganizacija smeštaja datoteka na particiji tvrdog diska. Defragmentacija diska je proces uklanjanja fragmentacije datoteka; fragmentacija datoteka uzrokuje da su datoteke nakon operacija s diskom „razbacane“. Fragmentacija datoteka značajno smanjuje performanse računara i servera, naročito pri intenzivnim ulazno/izlaznim operacijama. Nasuprot tome, defragmentacija datoteka može povećati performanse, jer čitačka glava ne mora tako često da se pomera po disku kako bi učitala sledeći deo datoteke. Ovo važi za klasične diskove s pločama (HDD).
Kod novijih SSD diskova fragmentacija ne predstavlja problem. Nema čitačke glave koja bi skakala po pločama s mesta na mesto i potpuno je svejedno u kojoj se ćeliji nalazi data informacija. Zato defragmentacija kod SSD diskova nema smisla. Naprotiv, defragmentacija ne koristi SSD diskovima, jer je broj upisa u pojedinačne ćelije diska ograničen. Što se podaci u ćelijama češće prepisuju, to će životni vek SSD diska biti kraći.
Kakva je veza između defragmentacije diska i pravljenja rezervnih kopija?
Kod pravljenja rezervnih kopija podataka (metodom datoteka), defragmentacija nema nikakav uticaj. Međutim, ako se rezervna kopija pravi metodom slike diska, defragmentacija značajno utiče na veličinu, a time i na brzinu kreiranja narednih inkrementalnih i diferencijalnih rezervnih kopija. U rezervnu kopiju se naime čuvaju zauzeti blokovi podataka i informacije o tome gde se (na kojim blokovima diska) ti podaci nalaze. Zahvaljujući tome, moguće je obnoviti ceo disk ili particiju diska. Prva rezervna kopija koja se kreira naziva se puna rezervna kopija. Naredne rezervne kopije koje se nadovezuju na ovu punu rezervnu kopiju nazivaju se inkrementalna rezervna kopija ili diferencijalna rezervna kopija. O razlici između ovih vrsta rezervnih kopija možete pročitati, na primer, ovde. Problem nastaje kada se nakon kreiranja rezervne kopije izvrši defragmentacija. Naredna rezervna kopija (bilo inkrementalna ili diferencijalna) će naime sadržati 100% promena. Svi blokovi na disku se tokom defragmentacije pomeraju. Rezervna kopija je tada velika koliko i puna rezervna kopija. Bez izvršene defragmentacije, promene bi činile, na primer, samo 10% ili 15%.